Dve Marije

odakle početi..

toliko toga se desilo

za naizgled tako kratko vreme

beograd na dan

predaja papira za dokumente

i već isto veče

destinacija severni jadran

..

hotel u kojem sam već par puta bila, stižem u rano jutro, jos nije počeo prijem, dočekujem dan u restoranu ribar uz kavu s mlijekom i vodu iz shpine kako to ovde kažu, a meni mnogo simpatično.. , s pogledom na plavi jadran kako se mreška pod zracima prvog jutarnjeg sunca..

onda silazak do hotela, pozdrav sa prvim ranoraniocima - koje već od ranije znam, smeštaj u sobu, sa druge strane hodnika dečko otvara vrata i prolazi pored mene, pogledam ga, pogleda me, hm, pomislim, ali ga ubrzo zaboravim..

.. kako da opišem ovu atmosferu rečima.. zaista neko bi morao da bude tamo da bi znao o čemu ja to.. svetlo plavi hotel sa belim balkonima, gleda prema cresu.. a između plavetnilo, odozdo i odozgo, prošarano mirisnim zelenilom kakvog samo na jadranu ima..

setim se no.2 i bude mi krivo što ga neću sresti..

onda jedna velika sala, prepuna ljudi, nakon toga doručak, pa odlazak na plažu, na premanturi.. po izboru, kamenjak, njive, debeljak, kako kad.. mini busom, plivanje, ronjenje, pa još plivanja, ne mažem se nikad tim kremema pa pazim da ne izgorim na suncu, nikad belja nisam bila : ))..

uveče, nakon večere, idem na neka predavanja, osećam kako mi se duša ispunjava mirom kakvog dugo osetila nisam, volim te ljude, osećam njihovu ljubav..

i onda, ponovno slučajan susret sa tim prozirno plavim očima oivičenim tamnoplavim .. dugim umršenim trepavicama, punim usnama, dete je pomislim - ha, kao da to nismo već apsolvirali.. slučajno idemo jedan dan zajedno istim busom do plaže, pričamo nešto, osećam da je zainteresovan za mene, ne skriva to, prija mi..

uveče me poziva da izađemo, u neki klub u medulinu, kažem da ponuda zvuči primamljivo, premišljam se, kažem da moram da se spremim, treba mi par minuta, kaže on ne moraš ništa, ti si ionako već lepa..

i tako.. sa još dva druga O. i ja izlazimo to veče, veliki klub delom zatvoren delom otvoren, šetamo okolo, igramo bilijar, samo on i ja, onda ulazimo unutra i on se penje na onaj podijum i igra tamo sa A., gledam ga, ih, mladost ludost mislim se, smeju se.. i onda silazi dole, grli me, igramo zajedno, totalno blizu, vruće je, ne mislim više ninašta, njegovo telo, jako lepo, zategnuto, preplanulo, pod mojom rukom, A. prolazi pored nas i gleda nas, sve mu je jasno, ili mu ništa nije jasno, ne znam, O. i ja izlazimo napolje, sedamo na jedan zidić blizu bazena u kojem se piju pića :) pričamo, grlimo se, lepo je.. ništa više od toga.. ne žurimo nigde.. a i gde bi..

posle toga, sve se odigrava ubrzano, on produžava boravak na još 5 dana, do kad je trebalo da ja ostanem, idemo na izlet na cres, u neko malo selo lubenice sa kojeg se spuštamo peške nizbrdo do obale, plaže do koje se drugačije ne može doći, jedna pećina, sedenje na stenama, njegovi zagrljaji u vodi, pod vodom, na tim stenama, bez puno reči, dopuštam, ne baš očigledno, prekidam ga svako malo, čisto da ne zaboravi gde smo :)..

sledeće čega se sećam, već smo šetali držeći se za ruke, vrela letnja noć nas je grlila, bio je oko mene gotovo sve vreme, osetila sam kako mi može postati drag, nisu mi bila jasna osećanja koja sam osetila, ne bih da napišem koliko mu je godina.. možda tek, da je mlađi od J. :o)

govorim mu da je sve to mnogo brzo, da bi trebalo da se prvo upoznamo bolje.. vodi me do nekih ligenštula, ležimo na njima skoro svake noći, priča mi dok gledamo kako padaju zvezde sa neba otežalog od njihove beline..

upoznajemo okolne mačke, i belog psa koji nas prati.. okolne šumice na srebrnom putu, kažem mu da sam tu pre par godina prošla sa nekim ko mi je puno značio, i još uvek mi znači..

nosi neki dušek na naduvavanje, plivamo zajedno, on i ja, ležimo na njemu, ne prija mu kada vidi neke druge muškarce kako mi se nabacuju iako mu kažem da su oni skroz okej, da ih znam već dugo, nekad bi samo otišao..

a priča mi svasta.. nije sve za blog.. btw otac mu je britanac, majka nemica.. razveli su se pre cca sedam osam godina.. itd. pomislim kako ponekad godine zaista ne znače ništa, znam dosta ljudi starijih od mene koji su manje zreli od njega..

par dana kasnije moja cimerka se vraća kući, on prelazi kod mene, pred nama jos nekih 5, 6 dana.. i noći..

ja sam već zaboravila neke situacije, neke relacije, preturanja na krevet uz smeh, ležanje zagrljeno, samo tako.. blagi dodire ruke pred buđenje.. i on me podseća na sve to.. želim više vremena pre nego se desi nešto više.. mada znam da će doći do toga.. pomišljam na J., ali ni ne pomišljam na to da uključim lap top iako imam net u sobi.. kada to ipak par dana kasnije uradim - zajedno sa O., uz kaficu, nailazim na mejl od J., kako sam, gde sam, šta se dešava..

ne odgovaram mu.. ne još..

...

O. mi se uvlači pod kožu, ležimo na plaži jedno pored drugog, mažem mu leđa nekim mlekom s faktorom 50 valjda :d, nem pojma, svesna sam ljudi okolo, kao žurim nešto a onda pomislim, ma baš me briga, uživam u dodiru, lagano, njegove ruke i mišice, ništa preterano, onako baš taman, uska bedra, uff.. lepo, lepo.. pričamo nesto, smejemo se.. lepo i to.

uveče, hm.. da li da preskočim to.. neke priče ovde ipak ne mogu da stanu.. ponovo..

vreme je proletelo.. ja pomeram svoju kartu za nedelju, jako mi je žao što nisam ostavila više vremena za beograd, što sam neke susrete morala da otkažem, ali moja kuma sa dvoje male usvojene dečice se vraćala u nedelju za bgd i pitala me da putujem sa njom.. nisam to mogla da odbijem :)..

da ne bude zabune, O. je otputovao u četvrtak, tri dana ranije..

ispratila sam ga na aerodrom, sedeli smo u malom kafiću, pila sam sok od jagode, on isto, stavila sam mu ruku na koleno rekla, hvala ti za sve, jedna suzica mu se skotrljala niz obraz, nisam to ni u ludilu očekivala da vidim, izlazimo ispred, grli me jako, govori mi sve te reči nežne divlje i ludo besmislene naizgled, ljubi me kao da otkida to od ne znam čega, svaki tren, drug koji nas je vozio mora da krene, mašem mu.. čujemo se, doći ću, kaže mi..

---

part 2 u beogradu je protekao isuviše brzo, imala sam samo dan ipo, i toliko toga.. u ponedeljak sam pokupila pasoš i ličnu kartu, pozivam advokata za ovlašćenje u vezi razvoda, kaže da ne mogu ovlastiti brata kao privatno lice ali mogu njega, što i činim, onda izlazim sa njim i bratom eto da popijemo nešto i porazgovaramo o svemu, i to je  završeno.. predlog za sporazumni razvod, potpisujem sa svoje strane, kada M. bude u beogradu moći će da dovrši tu priču.

idemo na ušće, kupujemo karte za madonu, tačnije za mene i za moju sestričinu kojoj ce to biti moj poklon za 18i rođendan, tačnije deo poklona :).. još neke sitnice, vraćanje u stan, pokupimo njegovu devojku i krećemo na cert, to veče.. mislim šta reci za madonu, da sam znala da ću da budem na certu uživo ne bih gledala onaj snimak iz buenos airesa pre tri nedelje :) ali svejedno, uživo je sasvim drugačije naravno..

utorak jutro, pakovanje, pozdravljanje, aerodrom, njegovi smsovi, javlja mi da je već gledao za karte i pita kada meni odgovara.. ja kažem, kad god..

štutgart, smaranje pet sati u čekanju na let za dablin prekraćujem osterom i bruklinškom revijom ludosti, hau apropriejt, odlična knjiga za svaku preporuku, kao i mnoge osterove, btw.

ponoć je prošla kada ulazim u stan, začudo drago mi je da sam ponovo tu, raspakujem se malkice, spavam par sati, ujutru odlazim na posao, kakav surov sudar sa 'real lajfom' - šta god to bilo :d))

O. mi piše, uzeo je kartu za 12i sept, do 17og.. divno, odgovaram..  radujem se..

--

sinoć gledam neki film sa šeron stoun, last dance, šeronki skidam kapu, stiže mi porukica, iznenadim se kada vidim da je dzon..

pita me kako sam gde sam, što se ne javljam, kaže da je odlučio da se vrati u dablin - bilivitornot - 13og septembra..

hahahahahhah

isnt that ironic? dont you think :)?

odgovaram mu, baš lepo - kaze jedva čeka da me vidi i da čuje kako mi je bilo na odmoru

ne postoji telepatija? ljudi nemaju šesto čulo?

hm, bez komentara :)

(a u grudima mi se razliva poznati osećaj ljubavi, topline, topljenja.. J. ....)

pozdravljaju vas

obe marije

(svaki savet poželjan :ddddddd)

ps.

ps2.

u ponedeljak mi počinje školica na UCD-ju, ponudili su mi mesto i prihvatili aplikaciju . jedva čekam